Према породичном законодавству Републике Српске, имовина (ван)брачних супружника¹ може бити посебна и заједничка. Заједничку имовину, брачну стечевину, чини имовина коју брачни супружници стекну радом за вријеме трајања брачне заједнице, као и приходи од те имовине. Појам рада се тумачи екстензивно, тако да се поред радног односа узима у обзир и рад у домаћинству и брига за текуће потребе домаћинства. Поред имовине стечене радом, заједничку имовину чини и добитак од игре на срећу те приходи стечени кориштењем права интелектуалне својине који су настали за вријеме трајања заједнице живота. Приходи од посебне имовине једног брачног супружника остварени његовим радом или радом другог брачног супружника за вријеме трајања заједнице живота такође представљају заједничку имовину. Заједничком имовином брачни супружници управљају и располажу споразумно.

Поред заједничке имовине (брачне стечевине) супружници имају и своју посебну имовину. Посебну имовину брачног супружника чини имовина коју има у часу закључења брака, као и приходи од те имовине. Поред тога, посебну имовину чини и она имовина која је стечена поклоном (укључујући мираз), насљеђем или бестеретним правним послом.

Супружници могу искључити напријед наведени законски режим имовинско-правних односа потписивањем брачног уговора. 

Брачни уговор се закључује у форми нотарске обрађене исправе, а предмет уговора могу да буду само имовинско-правни односи на постојећој или будућој имовини. 

Брачним уговором супружници могу да уреде имовинско-правне односе на начин на који то желе. Овим уговором се може предвид‌јети да све што један брачни супружник стекне током брака представља његову посебну имовину, без обзира на начин стицања; могу одредити уд‌јеле у заједничкој имовини (нпр. 40% од заједничке имовине припада једном, а 60% другом супружнику); могу уредити питање улагања посебне имовине једног брачног супружника у посебну имовину другог супружника; могу предвид‌јети да један од њих има право избора предмета из заједничке имовине у случају диобе; итд. Дакле, закон даје потпуну слободу супружницима да путем брачног уговора уреде своје имовинско-правне односе на начин који њима одговора. Изузетак су права и обавеза на супружничко издржавање или издржавања д‌јеце, те одговорности за дугове према трећим лицима и располагање породичним домом, а који се не могу уредити супротно одредбама породичног закона.

Уколико дође до диобе заједничке имовине, супружници могу заједничку имовину споразумно подијелити на који год начин се договоре. Споразум о диоби мора бити закључен у форми нотарски обрађене исправе. Споразумом се може одредити да један супружник исплати другом новчану противвриједност његовог дијела, да се изврши продаја цјелокупне имовине и након тога да се обави распод‌јела новца сразмјерно договореним уд‌јелима, да сваком супружнику припадну поједине ствари из заједничке имовине, итд. 

Ако се супружници не могу споразумјети о диоби заједничке имовине, онда им преостаје да путем суда изврше диобу. У судској диоби заједничке имовине свакоме од брачних супружника припада по једна половина заједничке имовине. Важно је напоменути да сваки супружник може захтијевати да му суд одреди већи дио од половине заједничке имовине која му припада и тај брачни супружник у судском поступку доказује да је његов допринос у стицању заједничке имовине већи од доприноса другог брачног супружника.

Текст објављен на web страници The Srpska Times: https://thesrpskatimes.com/property-legal-relations-of-extramarital-spouses/ 

____________________________
¹ Ванбрачна заједница изједначена је са брачном у погледу имовинско-правних односа. Ванбрачна заједница је заједница живота жене и мушакрца која је трајала најмање двије године или краће ако је у њој рођено дијете